Održavanje bačvi

Iskustva Rajačkih vinogradara

Za visok kvalitet i prirodnost domaćih vina od velikog značaja je znalačka nega i održavanje sudova za grožđe i vino.
Kada smo čuvene vinogradare iz Rajca kod Negotina upitali u čemu je tajna prirodnosti i visokog kvaliteta ovdašnjeg domaćeg vina, na prvo mesto su stavili podrume u kojima ih čuvaju. To su poluukopane kamene kućice, podignute na šumovitom proplanku iznad sela, u kojem temperatura, ni za vreme najveće žege, ne prelazi 12 oC. Ovaj ''grad vina'', odnosno ''Rajačke pivnice'', odavno su poznate i posećuju ih ljubitelji dobre kapljice iz celog sveta.
Ipak, ma koliko da su ponosni na ove pivnice i svoju vekovnu umešnost u spravljanju vina, mnogi ovdašnji podrumari tajnu kvaliteta i prirodnosti svojih vina vide prvenstveno u tradicionalnoj istrajnosti i ustaljenim postupcima nege i održavanja zdravstveno-higijenske ispravnosti bačvi.
OSNOVNO - Održati zdravstvenu ispravnost

Kako ističu iskusni podrumari, Dragiša Milenković i Dragiša Mihajlović, onoliko koliko ima posla pri spravljanju vina, približno toliko ga ima i u redovnom održavanju sudova. Kada se bačva isprazni i ispere od taloga, prvo se pregleda njena unutrašnjost. To se najčešće čini pomoću baterijske lampe koja se provuče kroz otvor za vranj i žicom - držačem pokreće levo-desno, gore-dole, uz osmatranje unutrašnjosti. Ako se pregledom ustanovi da je sud čist, proverava se zadah iz bačve. Najbrže utvrđivanje prisustva nepoželjnog mirisa u manjim bačvama je da se šakom snažno udari po otvoru za vranj, a potom pomiriše vazduh koji iz suda izlazi.

Pošto je bilo kakav zadah iz suda nepoželjan, njegovo prisustvo se proverava i pre ponovne upotrebe bačve nakon dužeg stajanja. U čistu bačvu naspe se nekoliko litara zagrejanog vina, bačva se dobro provalja, a potom se degustira miris i ukus vina. Ako je u bačvi prisutan zadah, to će se odraziti na vino, pa je pre upotrebe potrebno sterilizovati sud.

Kako ističu rajački podrumari, neprijatan zadah, koji označava i početak ''obolevanja'' suda, javlja se u onim bačvama u kojima se ne uklanja redovno nahvatani vinski kamenac. U pukotinama između kamenca i duga bačvi dolazi do razvoja plesni, čiji miris duge upiju, bez obzira na to što je stres (kamenac) kasnije odstranjen. Kamenac iz unutrašnjosti bačve mora se redovno uklanjati. U buradima manje zapremine streš se uklanja uz pomoć vranj-lanca. U većim bačvama sa vratancima naslage streša su veće, pa se uklanjaju pomoću čekića, čelične četke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumporišu.

Sterilizacija bačvi

Zdravu bačvu je najlakše održavati, zato se ne sme dozvoliti da u njoj dođe do razvoja bolesti. Redovne mere održavanja svakog otpražnjenog suda su: skidanje kamenca, pranje hladnom vodom uz valjanje buradi, ispiranje, provetravanje i sumporisanje. Ako se opran i sumporisan sud duže ne upotrebljava, sumporisanje bi trebalo ponavljati svakih 30-40 dana.

Za redovno održavanje bačvi najbolje je koristiti običnu ribaću četku i čistu hladnu vodu, kako ističu rajački podrumari. Tada povremena sterilizacija bačve protiv bakterija i nepoželjnog zadaha može da se svede samo na zaparivanje ili ispiranje vrelom vodom i sumporisanje.

Pravi podrumar neće dozvoliti da se u njegovim sudovima razvije buđ i da njene spore prodru u spojna mesta duga. Ipak, u starijim bačvama, vremenom dolazi do neprijatnog zadaha na plesan. U takvim slučajevima, u zavisnosti od starosti i dalje upotrebne vrednosti suda, ovdašnji podrumari ih ''leče'' gašenjem živog kreča. U težim slučajevima, bure se rastače, svaka duga se posebno sastruže, delimično nagori, a zatim ponovo sastavi. Upotrebljivost ''izlečene'' buradi proverava se spomenutom metodom - sipanjem nekoliko litara zagrejanog vina.

Interesantna su iskustva ovdašnjih podrumara o čišćenju bačvi od bojenih materija crnih vina, da bi se upotrebile za čuvanje belih vina. Da bi se sprečilo prelaženje ostataka bojenih materija iz crnih u bela vina, najveći deo ovih materija odstranjuje se prilikom uklanjanja streša. U bure se zatim stavlja krečno mleko i dobro se provalja. Posle ispiranja vodom, u buretu se mogu čuvati bela vina.

  • Napravite sami

Smesa za zaptivanje bačvi

''Aktiviranje'' bačvi kako bi primile neki od pretoka, pred podrumare postavlja ne mali problem dobrog i sigurnog zaptivanja zazora i eventualnih pukotina koje se često javljaju u manje-više rasušenom drvetu. Ovaj problem je još prisutniji u bačvama sa pratancima koja olakšavaju održavanje i proširuju njihove upotrebne namene, ali i povećavaju rizik od procurivanja i gubitka vina.

Uobičajeno je da se zaptivanje u svim slučajevima sa manje-više uspeha obavlja lojem i voskom. Ipak, dešavalo se da usled manje nepažljivosti ovakvo brtvilo nekad i popusti, što je u podrumare usadilo stalan oprez i budnost. Otuda je najbolje smesu za zaptivanje bačvi praviti od 60 grama goveđeg loja, isto toliko grama svinjske masti i 10 grama pčelinjeg voska. Ova smesa se otopi na laganoj vatri, a otopini se polako dodaje prosejan drveni pepeo.

Količina dodatog pepela je tolika da smesi nakon hlađenja omogući potrebnu gustinu i plastičnost, tako da može lagano da se gnječi. Nanošenjem na konusne rubove vratašaca, smesa postaje pravi hermetik, apsolutno siguran i nepropustan za vino. A utiskivanjem smese u eventualne pukotine i zazore na bačvi, dolazi do trajnog zaptivanja.
 

Posedujemo dugogodišnje iskustvo u opremanju vinskih podruma, posebno kod malih vinarija i ukoliko ste zainteresovani za opremanje vašeg podruma, možete nas kontaktirati putem telefona 064/397-0387 ili putem kontakt formulara

Pretraga

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner

Anketa

Koja vina najčešće kupujete?