Vrste Rakija

Rakija-od-suvih-sljiva

Rakija od suvih šljiva

U izvesnim slučajevima rakija šljivovica se može spravljati i od suvih šljiva. Suva šljiva sadrži čak do 50% šećera koji onemogućava razmnožavanje kvasca, a samim tim i alkoholno vrenje. To znači da je potrebno tako pripremiti plodove suvih šljiva da se stvore pogodni uslovi za rad kvasca i odvijanje alkoholne fermentacije. Ovo se postiže na taj način što se na 100 kg suvih šljiva sipa 300-350 litara vode, zagrejane na 45ºC, i ostavi jedan dan da plodovi suve šljive nabubre. Na taj način se sadržaj šećera svodi na 10-12%, odnosno na količinu koju obično sadrže i sveži plodovi. Zatim se doda aktivirani kvasac, dobro se sve izmeša i ostavi da prevri. Posle završetka vrenja, vrši se destilacija. Plodovi mogu da ostanu u toploj vodi dok ne nabubre, zatim se izmuljaju i zasejava se kvasac. Previranje se sada normalno odvija.

Kada se zakasni sa berbom šljiva, pa plodovi prezru i jako se sasuše, treba kljuk razblažiti vodom kako bi se vrenje nesmetano obavilo.

Rakija od suvih šljiva je veoma slična rakiji od svežih, s tim što poseduje specifičan ukus i miris. Od 100 kg suvih šljiva može se dobiti oko 50 litara šljivovice jačine 50 vol.% alkohola.


Šljivovica

Šljivovica, tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. „meka“ rakija, a posle druge destilacije „prepečenica“. Meka rakija se koristi za kuvanje „Šumadijskog čaja“, a prepečenica kao piće.

Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.

Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Australiji, Nemačkoj, Italiji ...

Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5% dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70%. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta).  Za razliku od vina ne traži poseban nadzor i što duže stoji tim je bolja. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).

Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača i sl.


Klekovača


Klekovača je vrsta rakije, prepečenice, koja se dobija kada se na 1 litar šljivovice doda 15-20 zrelih plodova biljke koja je poznata pod imenom kleka. Ne sme se staviti više, jer rakija dobija nagorčast ukus. Rakija u staklenoj prozirnoj flaši se stavi da odstoji na suncu 40 dana. Potom dobija žućkastu boju.

Klekovača je ili bi trebala da bude „robna marka“ užičkog kraja. Najpoznatija je „BB Klekovača“ tj. klekovača iz Bajne Bašte.


Jabuka

Jedno od najomiljenijih voća-jabuka svi vole i jedu tokom cele godine. Gaje se mnoge sorte, razliitog sastava, mirisa i ukusa. Kisela, opora ili slatka, ona je vrlo dobra, prijatna i zdrava hrana, puna vitamina A,B,i C, pektina, šećera, jabučne kiseline, galotanina, eterskog ulja i drugih sastojaka. I divlja jabuka, koja raste po šumama, kao nakiseo i opor plod, koristi se za spravljanje različitih preparata.

Jabuka ima široku upotrebu kao hrana, ali ima i lekovitih svojstava. Pektini i drugi sastojci su blago i neškodljivo sredstvo protiv hroničnog zatvora i proliva, naročito letnjih, krvavih dijareja dece.

Narodna imena: diva jabolka, divlja jabuka, divljaka itd.

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner