Vino kao lek i posao

Bukarica_Ljilja_mala_slika.jpg
Prof.Ljiljana Gojković Bukarica
Vinogradarstvo u Srbiji je razvijena i isplativa grana poljoprivrede. Kvalitet vina počiva i na velikom broju malih proizvođača, koji ih prodaju na malom broju mesta. Istorija  srpskog vinarstva duža je od hiljadu godina.

Profesor Ljiljana Gojković Bukarica je među pionirima proučavanja uticaja rezveratrola, supstance koja se nalazi u kvalitetnim crvenim vinima. Pre šest godina je objavila rad koji joj je doneo svetski ugled.

Pre samo šest godina u svetu je bilo samo deset naučnih radova o ovoj supstanci, o kojoj ljubitelji dobrog crnog vina ne razmišljaju dok ispijaju svoja dva decilitra koja se preporučuju (više ne, toliko je zdravo, ostalo vodi ka pijanstvu), a koja i te kako povoljno utiču na naše zdravlje.

– Čuli ste za francusko paradoks. Reč je o podacima do kojih su naučnici došli da žitelji južnih delova Francuske u kojoj se piju kvalitetna crvena vina duže žive od svojih sunarodnika. Počelo je istraživanje tog paradoksa. I došlo se do saznanja da je uzrok dugovečnosti – rezveratrol. Od 2003. godine ispitujem dejstvo ove supstance na različite modele krvnih sudova čoveka.

I šta smo do sada otkrili: da reguliše rad srca, da ima antioksidativno dejstvo, snižava krvni pritisak, smanjuje nivu „lošeg” holesterola u krvi i deluje neuroprotektivno. Ima ga u našim vinima, ali ne u koncentracijama u kojima se postožu povoljni efekti po zdravlje. Potrebno je kvalitetno grožđe sa jednog regiona, hrastove bačve posebnog načina izrade, u kojima se može samo jedan jedini put da drži vino da bi sadržalo neophodnu koncetraciju ove blagotvorne supstance – kaže profesor Bukarica.

Njena velika želja je da se od srpskih autohtonih sorti grožđa originalnim tehnološkim postupkom proizvedu crvena vina sa vrlo visokim sadržajem rezveratrola kako bi se unosom malih količina vina postigla blagotvorna dejstva. U ovom njenom pionirskom radu do sada su joj se pridružili mnogobrojne kolege iz Srbije i Nemačke, kao i članovi Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU na čelu sa akademikom Vladimirom Kanjuhom. Urađena su i dva doktorata vezana za rezveratrol u okviru njenog projekta.


Stipendista Humboltove fondacije
 
Dr Ljiljana Gojković Bukarica je redovni profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Član je Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 1997. godine i saradnik na je Projekta akademika Vladimira Kanjuha koji je vezan za prevenciju i lečenje arterioskleroze.
 
Predsednik je i Srspskog farmakološkog društva koje postoji već četrdeset godina i član Srpskog društva za arterosklerozu. Stipendista je čuvene nemačke Humboltove fondacije koja joj je pomogla da opremi svoju naučnu laboratoriju. Ova fondacija je u proteklih 50 godina stipendirala više od 150 srpskih naučnika iz svih naučnih disciplina.

Autor: Snežana Prljević
Izvor: Politika

 

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner