Viljamovka - rakija koju vole dame

Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu, čoveku koji ih je otkrio. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci, čime se izbegavaju teškoće u plasmanu, jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Otporna je na štetočine, mraz i obilno radja.

viljamovka-kruska

Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. To je stanje kada se nakupi dovoljna količina minerala, vitamina i šećera ali ne u potpunosti. Nakon branja plodovi se dozrevaju desetak dana na blago promajnom mestu da bi skrob iz mesa ploda prešao u fermentabilne šećere. Nakon dozrevanja plodovi potpuno omekšavaju. Potrebno je ukloniti peteljku jer može dati loš miris dobijenoj rakiji. Oštećene i natrule plodove ukloniti. Plodovi kruške se dalje peru zbog prisustva divljih kvasaca, suše i usitnjavaju u mlinovima za voće.

 

Plodovi se čuvaju u CA hladnjačama sa O2 2-3% i CO2 5% 4-5 meseci. Ponekad se u skladištu mogu javiti posmeđivanje pokožice i posmeđivanje semenjače. Plod je srednje krupan do krupan (150-250 g). Meso ploda je sočno, potpuno topivo, slatkonakiselog skladnog i punog ukusa sa specifičnom, prilično jako izraženom aromom. Odličnog je ukusa. Sensation (Senšejn viljamovka) Dobijena mutacijom pupoljka max red bartlet. Zri tri dana kasnije od viljamovke. Osnovna boja ploda je prekrivena na celoj površini svetlokarmin crvenom bojom pokožice ploda. Takođe javlja se remutacija boje.Pripremljena masa se stavlja u vrione sudove. Kao i kod jabučnog kljuka, kljuku ako je suv može se dodati voda. Sadržaj kiselina u kruškama je relativno nizak pa je u cilju sprečavanja rada bakterija mlečnog vrenja dozvoljeno svodjenje kiselosti do pH=3.2 uz pomoć sumporne ili fosforne kiseline. Potrebno je dodavanje selekcionisanog kvasca. Kruške i jabuke sadrže malu količinu azotnih jedinjenja koja su potrebna u ishrani kvasaca pa se može dodavati amonijum sulfat. Vrenje se obavlja na temperaturma ne većim od 18 stepeni. Kada je kljuk kruške prevreo Ekslov širomer pokazuje vrednosti izmedju 6 i 16°Oe. Obavlja dvokratna destilacija na jednostavnim kazanima šaranatskog tipa.

Prvom destilacijom se dobija meka rakija jačine oko 30% vol koja ide na ponovnu destilaciju. Iz prepeka se izdvaja prvenac u količini od 1-1.5%. Nakon izdvajanja prvenca, hvata se srednja frakcija tj. srce, od koga se dobija najkvalitetna rakija. Kada koncentracija alkohola u destilatu dostigne vrednosti izmedju 55-58% vol izdvaja se patočna frakcija. Razredjivanje destilata se vrši postupno od 55-58% vol na 50% vol, od 50% vol na 46% vol u trajanju od 2 nedelje. Poslednje razredjenje je sa 46% vol na 42-43% vol. Kod razredjivanja može doći do zamućenja pa se takav destilat podvrgava hladjenju na -10ºC. Nakon 48-72 sata vrši se filtriranje destilata. Vilijamovka sazreva u staklenim ili inox sudovima a preporučljiva temperatura čuvanja je oko 15°C na tamnom mestu.

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner