Sajam bekrija u Šljivovici

U podzlatiborskom selu, svuda znanom po dobroj „mučenici”, juče je održan drugi Sajam domaće rakije, a pred žirijem se našlo 70 uzoraka rakija sa zlatiborskog i užičkog područja...

 

sajam_bekrija_u_sljivovici.jpg

Mnoštvo izloženih rakija mamilo je na degustiranje i kupovinu;

Pobednik: Dušan Lazović iz Tripkove (Foto S. Lazarević)

Šljivovica pod Zlatiborom. – „Šljivovice selo kod Užica poznata si po britvi čakiji i po dobroj domaćoj rakiji”, kazivali su zdravičari i čuturu uvis podizali u Šljivovici pod Zlatiborom, na bini postavljenoj usred prostrane livade kraj seoske škole. Tu, u selu svuda znanom po dobroj ''mučenici'', održan je juče drugi Sajam domaće rakije. Susret proizvođača iz ovog rakijaškog kraja, voćara i zdravičara, znatiželjnika i bekrija.

Pred žirijem se našlo 70 uzoraka rakija sa zlatiborskog i užičkog područja. Najboljom je ocenjena prepečenica iz obližnje Tripkove, vlasnika Dušana Lazovića. Pobednik kaže da nema posebnih tajni za spravljanje dobre rakije: valja imati zdravo voće koje se peče je na stari, provereni način, a rakija valja da odleži u buretu barem pet godina.

Uz rame Lazoviću, na drugom, odnosno trećem mestu, bili su Milan P. Urošević i Blagoje Urošević, obojica iz Branežaca. Žiri je najboljih pet proizvođača proglasio nosiocima velike, a pet iza njih rangirane zlatne medalje.

– Ovim sajmom smo započeli misiju spasavanja srpske šljivovice i brendiranja ovog našeg pića u Evropi. U ovom selu, inače, nađena je dokumenatacija još iz 1868. o upotrebi imena šljivovica, pa stoga je jasno da mi jedini u svetu možemo to ime kao brend koristiti. Kvalitet izloženih rakija je uglavnom veoma dobar, bolji nego na prvom sajmu održanom lane. Naša poruka je, ako već neko pije, neka barem pije zdravu domaću rakiju – sumirao je, proglašavajući pobednike, predsednik stručnog žirija Kosta Mihailović, koji nam je objasnio i kako su članovi žirija uspeli da svaku rakiju probaju i da na nogama ostanu. Dakle, uzorci se uglavnom samo ''promuljaju'' u ustima, da se oseti ukus i kroz nos prođe miris, pa se probano ispljune. Poneka bolja rakija se i proguta, ali vrlo malo. Kad se sve sabere, ne više od čašice stigne u stomak. A za to vreme degustatori mezete pršutu, sir, hleb, jabuku, piju mleko, da se neutrališe ukus prethodno probanih uzoraka.

Naravno, nisu svi na ovoj ''Rakijadi'' bili tako odmereni kao žiri, tolikoj ''mučenici'' neki se nisu znali odupreti. Već oko podneva pojedinima je udarila u glavu, a samo oni znaju kako su veče dočekali. Mogla se ovde rakija i probati i kupiti, litar ''ljute'' prodavao se za 300 do 500 dinara. Odjekivala je svirka trubača, po livadi kolo povelo, a nije se pilo na prazan stomak – vrteo se na ražnju i vo od gotovo 400 kila, koga su satima pekli i komade posetiocima besplatno delili Čajetinci Miloš Milutinović zvani Mušo i Dobrosav Ninčić zvani Cule.

– U Šljivovici svaka kuća pravi najmanje od 100 do 500 litara dobre rakije, za prodaju nema problema. Ko jednom proba uvek kupuje ponovo. Piju je ljudi i kad se rađa i umire, i na prelu, svadbi, sahrani. I mi idemo u korak sa Evropskom unijom, tradicije se ne odričemo, a onome što nam propisuju prilagodićemo se – kaže nam meštanin Milomir Milojević Gero, koji je i sam za ovu priliku kazan potpalio, a za naše čitaoce otkriva svoj recept: prevrela šljiva ide u kazan, pa od nje, uz jaču vatru, za pola sata potekne prvenac, ''meka'' rakija slabe snage. Ko hoće jaču, a svi ovde uglavnom piju ''ljutu'' (''meka'' samo ide za grejanu rakiju), onda se od ''meke'' i vode pravi ta prepečenica, koja posle trosatnog pečenja, dostigne dvadesetak gradi.


Branko Pejović

Izvor: Politika

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner