Rakija kao lek

Ona je u životu Srba oduvek imala posebno mesto. Neizostavna je na svadbama, sahranama, ali i u kućnoj apoteci, kao opštenarodni lek. Danas mnogi veruju da samo rakija može da pobedi svinjski grip.

Rakija se pored svoje terapeutske uloge u popravljanju raspoloženja, oduvek koristila i u medicinske svrhe. Zato ne čudi što se danas opet ističu njena pozitivna svojstva, a usled nedostatka leka od svinjskog gripa, pronela se vest da srpska šljiva uspešno ubija opaki virus.

Da li je to istina ili samo nagađanje i velike želje, činjenica je da rakija ipak deluje preventivno. Vladimir Petrović, epidemiolog i član Radne grupe za pandemiju gripa, objašnjava da alkohol kao dezinfekciono sredstvo uništava viruse i smanjuje infektivnu dozu kako ne bi došlo do bolesti. Ipak, naučnih dokaza da rakija ubija svinjski grip nema.

- Voleo bih da je rakija rešenje za svinjski grip, jer onda ne bismo imali ove muke i brige, ali nažalost, rakija nije lek za svinjski grip. Jedna do dve čašice dnevno imaju efekat smanjenja infektivne doze, ali rakija ne uništava virus do kraja. Da je tako, svi bi masovno pili rakiju. Ona može da pomogne da se grip suzbije i smanji, kao što pomaže i kod sezonskog gripa. Ako bih morao da je pijem, probao bih s jednom čašicom dnevno, ali ne verujem da bi me to spaslo od svinjskog gripa - objašnjava Petrović.

Ekonomska uloga radže 

Specifičan odnos koji Srbi gaje prema rakiji, doktor Aleksandar Ramah, psihijatar, objašnjava time da je tradicija gajenja šljiva, pa samim tim i pravljenja rakije, široko i dugo prisutna na ovim prostorima. Srbija je dugo zauzimala vodeće ako ne i prvo mesto po broju stabala šljive.

- Proces dobijanja rakije (pečenjem šljiva u kazanu) je bio relativno jednostavan, tako da je svako domaćinstvo moglo da priprema svoju „domaću šljivu" koja je imala široku primenu - bila je sredstvo prestiža, koristila se kao dezinficijens, za skidanje visoke temperature, ušla je u tradicionalnu medicinu kao dodatak različitim preparatima, jer rakija ima pozitivan efekat na krvne sudove, a i deluje opuštajuće na ceo organizam - kaže Ramah.

Rakija je oduvek imala i specijalnu ekonomsku ulogu u seoskim domaćinstvima. Ona je bila jedini proizvod koji je mogao da se u skromnim uslovima sačuva niz godina, ističe ekonomsku stranu Miomir Ljakić, vlasnik preduzeća „Flores", proizvođača rakije „žuta osa".

- Rakija je bila nešto kao banka ili zalog koji imate uvek kada vam zatreba da je prodate i potkrepite kućni budžet. Rakija je nešto što možete sami da proizvedete, a da vam traje 20 godina i pri tom ne izgubi vrednost. Zato se i kaže „rakija traži gospodara, a vino slugu", jer ako tokom proizvodnje uradite sve kako treba i stavite je u bure, nemate o čemu da brinete. Rakija je zbog toga bila cenjena i čuvana i oduvek su postojala i otkupna mesta za rakiju - objašnjava Ljakić.

Povratak šljive

Za razliku od pre sto godina, kada je potrošnja rakije među žestokim pićima iznosila 80 procenata, danas je konzumacija rakije samo pet odsto. Razlog je nemar.

- Godinama smo se loše ophodili prema rakiji. Sedamdesetih godina imali smo navalu falsifikata i „šećeruše", što je oborilo imidž rakije kod nas, ali i u svetu. Prošle godine smo imali kampanju za srpsku šljivovicu, ali šta nam to vredi kad žestoka pića ne smeju da se reklamiraju dok pivo, recimo, sme. Ali alkohola više ima u jednoj flaši piva nego u dve čašice rakije - kaže Ljakić.

Iako se lekari slažu da čašica rakije ne može da škodi i da im je poznato njeno korišćenje u narodnoj medicini, ipak ne žele da pričaju o rakiji kao leku, jer je tanka linija između pozitivnog dejstva jedne čašice i alkoholizma, u koji se lako sklizne. Jedan doktor koji je želeo da ostane anoniman objašnjava kako čašica rakije, koja se uzima izjutra, deluje na organizam.

- Dejstvo jedne čašice prave prirodne šljivovice, izjutra na prazan stomak, poznato je još od petnaestog veka. Rakija najpre dezinfikuje usta i zube koji nisu prani 15 sati, jer tada nije bilo sredstava za higijenu usta, a potom kada rakija siđe u stomak, stiže preko krvi do srca, u kojem se, pod njenim dejstvom, šire periferni krvni sudovi, što deluje opuštajuće. Drugo pozitivno dejstvo rakije u narodnoj medicini je spravljanje obloga koje se stavljaju na traumatizovana mesta, na zglobove i slično, što utiče na širenje krvnih sudova i umanjivanje bola - objašnjava doktor.

Iako je poznato na koji način se rakija koristi kod nekih bolesti, lekari izbegavaju da daju savete ove vrste i to iz straha da ne dođe do pogrešne primene i negativnih posledica. Zato oprezno sa rakijom!

Danas je izvesno da iako je jedno vreme njen ugled bio narušen, pa smo tako propustili da prvi šljivovicu zaštitimo kao brend, poslednjih godina „srpska radža", kako joj tepaju mlađe generacije, ponovo počinje da dobija mesto koje joj pripada, o čemu govore festivali u čast ovog pića i specijalizovani barovi u kojima se služi rakija.

NOVI ZAKON

Putevi alkohola pod kontrolom

Po novom Zakonu o rakiji i drugim alkoholnim pićima, koji je usvojen u Narodnoj skupštini, a koji reguliše proizvodnju svih alkoholnih pića, srpski seljaci će moći i dalje da peku rakiju u svojim kazanima, ali više neće smeti da je prodaju.

Ova odredba Zakona mogla bi da zabrine one seljake koji su navikli da deo kućnog budžeta popunjavaju upravo prodajom domaće rakije. Oni koji i u budućnosti budu želeli da prodaju rakiju, moraće da se registruju kao proizvođači, a sve rakije na tržištu moraće da prođu kontrolu kvaliteta.

Milica Stanojević, savetnik za proizvodnju alkoholnih pića u Sektoru za analitiku i agrarnu politiku u Ministarstvu poljoprivrede, za Press nedelje kaže da ideja novog zakona nije zabrana proizvodnje rakije.

- Rakija se vekovima peče u seoskim domaćinstvima i, zahvaljujući tome, proizvodnja i tradicija su se očuvale. Fizička lica će i dalje moći da proizvode rakiju za sopstvene potrebe, međutim, ako žele da je stave u promet, moraju se registrovati kao preduzetnici ili pravna lica - kaže Milica Stanojević.

Branko Nešić, direktor festivala „Rakija fest", kaže da je Srbiji bio potreban zakon o rakiji, kako bi postojala bezbednost proizvođača i kupaca.

- Seljaci su na veliko prodavali „meku" rakiju po veoma niskim cenama, od nekoliko dinara po stepenu alkohola. Proizvođači bi onda prerađivali „meku", doradili je i preprodavali prepečenicu za pet ili šest evra po litru - kaže Nešić.

Branko Nešić se slaže da seljake nije moguće sprečiti da prodaju rakiju svojim komšijama i rođacima, jer je pečenje rakije stvar tradicije. Poznato je i da se u gradovima skuplje, dobro upakovane, odnosno, „brendirane" rakije uglavnom koriste kao pokloni, dok se za veće proslave nabavljaju domaće rakije. (V. M.)

Autor: Ana Mitić

Izvor: Press

 

 

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner