Rajka sanja da je viski

Loši zakonski propisi i manjak državne podrške razlozi su zbog kojih srpska rakija nije ispravno tržišno pozicionirana.

Među tri proizvoda za koje bi se prosečan građanin opredelio da predstavljaju našu zemlju, gotovo sigurno bi svoje mesto našla i domaća rakija. Iako čak ni najpoznatija među rakijama - šljivovica, nije srpski brend ako joj se ne doda nacionalni pridev, za nju tržište postoji kako u samoj zemlji, tako i u inostranstvu. Nov zakon o rakiji uvodi neke nove i dosad nepoznate obaveze ali, prema rečima Dragana Đurića, proizvođača više vrsta rakija pod imenom "srpska trojka", neće uspeti da učini da se među 10.000 individualnih proizvođača izdvoji nekoliko stotina koji bi svojim kvalitetom uspeli dostojno da reprezentuju našu zemlju u oblasti alkoholnih pića.
- Zakonodavac je pre svega nazvao rakiju industrijskim proizvodom, a mi se ne slažemo sa tim. Mislimo da je rakija, pre svega, poljoprivredni proizvod - kaže Đurić - jer je to proizvod od sto procenata voća.
Škoti su od viskija uspeli da naprave svetsko piće, a prema oceni Đurića, Srbija ima mnogo bolje uslove da uradi sa rakijom, pre svega sa šljivovicom.

- Najgora stvar je da se naše voće, koje je vrhunskog kvaliteta, izvozi sirovo - ističe Đurić. Osećamo da država ima želju, svesni smo da je kriza, ali se treba okrenuti onome što nam je bog dao, a to je poljoprivredna proizvodnja. I pored svega, ne može se desiti da nam neko drugi uzme potencijal koji rakija ima. Prema oceni EU, šljivovica se može zaštititi samo sa nacionalnim predznakom. Opasnost leži u činjenici da se stranci instaliraju sa svojim proizvodnim kapacitetima kod nas, ali to je stvar države - da zaštiti ovo nacionalno blago.
Rakija nije brlja, kaže Đurić, i radi sigurnosti potrošača državi je predlagano da se oformi jedna državna laboratorija koja bi kontrolisala kvalitet, jer sada postoje tri koje su akreditovane, ali koje nekada daju različite rezultate kvaliteta za isti proizvod. Takođe, da bi se predupredio loš kvalitet, proizvođači su predlagali da se u svakoj karti pića, pored vrste rakije, navede i proizvođač. Kada vlasnici restorana kupuju jeftinije rakije, država ima manji prihod zbog neplaćenih akciza, ali su ugroženi i potrošači.
- Mi smo za tri godine platili 6,5 miliona dinara akciza i PDV-a - kaže Đurić i dodaje da se radi o manjem proizvođaču.
Potencijal tržišta je veliki, jako malo se izvozi, a zakon o rakiji je trebalo da se bavi dvema grupama: najvećim potrošačima i proizvođačima.
- Mislimo da nijedan proizvođač ne sme da se pojavi na otvorenom tržištu bez nekoliko hiljada litara rakije. Sa povoljnim kreditima i povoljnom sirovinskom bazom, proizvodnja bi bila dovoljna da i za izvoz - kaže Đurić.
Kriza utiče i na potrošnju rakije. U odnosu na prošlu godinu, prodaja je pala za 40 odsto, pri čemu proizvođači i akcize i PDV plaćaju odmah, a treba dodatno uložiti i u brend. U slučaju "srpske trojke", ta cifra iznosila je oko 50.000 evra.
Tekućih problema ima još više. Čuvena Vinarija "Aleks" neće širiti svoju proizvodnju zbog velikih dugovanja od dobavljača, kaže Nenad Ratković, vlasnik podruma iz Sremskih Karlovaca. To je veliki problem i zbog toga je najbolje kada se u podrumu proda rakija za gotov novac.
- Plaća se u roku od 120 dana, a akcizu plaćam posle 15 dana, a PDV sledećeg meseca po isporuci robe - kaže Ratković. Ono što se radi u podrumu, radi se u malim količinama, radi prezentacije na izložbama. Ima problema sa naplatom i sa finansiranjem proširenja proizvodnje, jer svega nekoliko njih mogu da kupe opremu za povećanje proizvodnje, smatra Ratković. Postoji borba na tržištu, ali se za to treba boriti kvalitetom. Oni koji proizvode "nazovi rakiju" po pet evra za litar, prave nama probleme jer se kupcu mora objasniti zašto je "kajsija" ovog proizvođača 20 evra litar.
Po pitanju izvoza u EU, Ratković smatra da postoji prostor za to, ali je problem zadovoljenje nekih normi.
- Imam utisak da se oni boje nas i rigorozni su sa svojim propisima - kaže Ratković.
Dodatni problem predstavlja manjak proizvodnje, smatra Ljubinko Živković iz istoimenog podruma iz Knjaževca. Njegov glavni proizvod je "travarica sante", koja ima ima eterična ulja od 28 vrsta lekovitog bilja.
- Jako bismo voleli da nađemo strateškog partnera za izvoz, jer se "sante" uglavnom plasira po domaćim veletrgovinama i poznatijim restoranima. Za izvoz je, pre svega, potrebno podići proizvodnju jer stranci traže kontingent od 40.000 boca, dok je godišnja proizvodnja podruma oko 10.000 flaša.  
 
Autor: Rade Repija
Izvor: Biznis

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner