Proizvodnja regionalnih vina

Mnogi misle da je veliko vino iz malog regiona poslednji otpor globalizaciji, kaže Žan-Rober Pit, istaknuti francuski geograf, koji se zalaže za proizvodnju regionalnih vina, takozvanih vina sa teroara - Kad pijem šardone kao da pijem šanel pet!
zan-rober-pit.jpg
U političkom i kulturnom smislu, jedino istinsko vino je ono iz određenog regiona, kaže Žan-Rober Pit, istaknuti francuski geograf, koji je nedavno u Francuskom kulturnom centru u Beogradu održao predavanje o ovom piću i poručio srpskim proizvođačima da prave vina sa ukusom Srbije. Ovaj stručnjak za geografiju pejzaža, koji se i sam bavio proizvodnjom vina, zalaže se za proizvodnju regionalnih vina, onih koja imaju teroar.

Teroar je francuski izraz za „rodno tlo” koji se univerzalno koristi, ali koji osim zemljišta podrazumeva i klimatske uslove, dobro grožđe, dobre vinogradare… Vino sa teroara je kao muzika i književnost, kaže Žan-Rober Pit. Pijemo ga zato što smo svesni njegovog dobrog ukusa. Takođe, vino u kome ima više teroara nego tehnologije čitava je filozofija.

– Da li mislite da strasni ljubitelji vina vole da piju merlo i šardone, koja se prodaju svuda? To su najgora vina, jer su industrijski pravljena i ona neće opstati – kategoričan je Žan-Rober Pit. – Šardone jeste dobra sorta, ali i sa dobrom sortom možete praviti loše vino. Kad pijem šardone, to je kao da pijem šanel pet. Ono je kao žena koja je previše našminkana.

Ukus banane

I francuski božole, koji je jedno vreme bio u modi, daleko je od najboljeg vina, kaže Žan-Rober Pit, ističući da su proizvođači u njega stavljali industrijski kvasac koji mu daje ukus banane. Dobro je ono vino koje sadrži prirodni kvasac (a to je beli prah na grozdu). To znaju dobri vinogradari koji danas treba da budu i ekolozi.

Pravo tlo je ono koje ima mnogo mikroorganizama, a u nekim regionima zemljište se toliko natopilo pesticidima da je tlo mrtvo, podsetio je francuski geograf. Logično je, stoga, što jedno od najskupljih i najčuvenijih vina na svetu potiče sa najekskluzivnijeg vinograda u Francuskoj „Romane konti”. Odlike ovog vinograda su specifično zemljište (na svakom kvadratnom metru je drugačiji geološki sastav zemlje) i mali prinosi. Uz zemljište važan je i vazduh, klima i određeni udeo vode.

– Ukoliko ima više vode, ima i više grožđa, ali ukus vina je tada slabiji. Mnogi vinogradari misle da ako ima više grožđa, biće više vina, ali to je loša računica koja ne daje dobro vino. Tako je bilo u Francuskoj pre tri, četiri decenije, pili smo vino kao što pijemo vodu – objašnjava Žan-Rober Pit.

Govoreći o najpoznatijim vinskim regijama u Francuskoj, Žan-Rober Pit naglašava da mapa vinogradarstva u Francuskoj odgovara mapi tržišta u srednjem veku. Vina imaju tradiciju u regijama sa kojih je nekada bilo lakše transportovati vino, kao što su Bordo, Burgundija, Šampanj, doline Loare i Rone…Bordo, na primer, nema najbolje uslove (ima magle, a ona nije dobra za vinovu lozu), ali su Englezi u srednjem veku, vladajući Bordoom, zavoleli lokalno vino posle čega je u svetu standard za dobro vino zasnovan na francuskom modelu. Englezi su zaslužni i za pronalazak šampanjca, kaže Žan-Rober Pit, jer su oni prvi proizveli staklene flaše u koje su točili penušavo vino iz regije Šampanj, a koje je u srednjem veku zapravo bilo namenjeno pariskom tržištu. Danas je ono piće ljubavi, luksuza, požude, slavlja, jednostavno piće kulture.

Žuto vino

– Već 32 godine idem u Japan i pre 32 godine nisu imali ni vadičep – seća se Žan-Rober Pit. – Nosio sam tamo francuska vina i nismo imali čime da ih otvorimo. Danas oni imaju ne samo posebnu kolekciju vadičepa, već i specijalne kutke gde služe vina. Ali, da li mislite da u Japanu vole da piju merlo i šardone? Ne, oni žude za velikim vinima iz malih regiona. 

Mnogi smatraju da su velika vina poslednji otpor globalizaciji. Žan-Rober Pit kaže da su mnogi u Francuskoj danas opterećeni strahom da će ta lažna jednoobrazna kultura pojesti male proizvođače i uništiti svet, ali da on sam ne veruje u to.

– Sistem u kome je sve isto vrlo brzo će se urušiti, jer se ljudi obrazuju i žele da probaju nešto sofisticiranije. Postoje vina koja mogu da stare čitav vek. U Francuskoj, na primer, postoji „žuto vino” („vin jaune”), koje može da stari jedan vek. Ono ima izuzetan ukus. Treba učiniti napor da se ono proba, ali kada ga probamo, ono nam se dopada kao muzika i što ga više pijemo, više ga želimo – poručuje on.

Upravo zato što je vino izuzetno moćno sredstvo, uvod u kulturni svet, treba da ohrabrujemo proizvodnju lokalnih vina i da se manemo takozvanih paspartu vina koja imaju svetski ukus – zaključuje Žan-Rober Pit, napominjući da mu se čini da, kad je reč o srpskim vinima, prokupac ima ukus Srbije.

 -----------------------------------------------------------------

Ukus vina

Kvalitetno vino treba da sadrži u sebi sve ukuse, kaže Žan-Rober Pit, objašnjavajući da ono treba da bude i malo gorko, i malo kiselo, i malo slano, i malo slatko. Ukoliko je vino suviše jako, to znači da treba još da odleži. Ukoliko je oporo, znači da je pravljeno od grožđa sa većim udelom vode i da nije dobro.

Poslednji bastion islam


Žan-Rober Pit kaže da je poslednji bastion koji je pao pred vinom u njegovoj 8000 godina dugoj istoriji – Azija i da je ostao još samo jedan bastion – islam. Sve je više strasnih ljubitelja vina u Japanu, Kini, Singapuru.

Autor: Gordana Popović
Izvor: Politika

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner