Pravljanje rakije od šljiva - šljivovica

pravljenje-rakije-od-sljiva

U našem voćarstvu šljiva, nesumnjivo, zauzima prvo mesto. Govoreći brojkama na nju otpada oko 65%. Što se tiče sortimenta najzastupljenija je sorta požegača, oko 50%, a široko su rasprostranjene i čisto rakijske sorte: crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bele šljijve, džanarike, petrovke, mirisavke i druge.


Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem.

Šljive se kod nas uglavnom prerađuju u rakiju s obzirom da postoji duga tradicija s jedne strane, a s druge je velika zastupljenost upravo rakijskih sorti koje nisu pogodne za bilo koji drugi vid prerade. Plodovi požegače su dosta sitni i neujednačeni pa su stoga veoma pogodni za preradu u rakiju. Ova sorta šljiva daje plodove sa veoma povoljnim odnosom šećera i kiseline i rakiju šljivovicu vrhunskog kvaliteta, veoma prijatnog ukusa i izražene specifične arome.

Najinteresantinije sorte za preradu u rakiju, sa stanovišta kvaliteta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej potiče iz SAD i kod nas se dosta gaji. Ona je pogodna za sve vidove prerade. Čak se koristi i spravljanje šljivovice od sorte stenlej nikada ne može da dostigne kvalitet šljivovice od sorte šljive požegače. Smatra se veoma pogodnom sortom za mešanje u određenom odnosu sa požegačom pri čemu se dobija veo,a fina šljivovica.

Požegača ili bistrica, madžarka, cepača, sazreva krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra. U punoj zrelosti pokožica postaje izrazito plava, mezokarp, menja boju od žutozelene u zlatnožutu i odvaja se potpuno od koštice. Može dugo da se drži na stablu. Ukupan šećer u plodu kreće se obično od 10-12%, a može da dostigne vrednost i od 20%. Ukupne kiseline kreću se od 0,5 – 0,6%.

Crvena ranka, crvenjača, šumadinska, dorosavka, drenovka sazreva u prvoj polovini avgusta. U punoj zrelosti menja se boja pokožice od crvenoplave u plavocrvenu. Mezokarp menja boju od žutozelenkaste u zlatnožutu.

Uopšte uzevši ne traba čekati da plodovi prezru pa ih tada brati jer se tada alkoholno vrenje obavlja veoma sporo. Požegaču za preradu u rakiju treba brati kada dostigne tehnološku zrelost. To se poznaje po tamnjenju  mesa oko koštice. Kada plodovi šljive počnu da se smežuravaju oko peteljke, to je znak da ih treba brati, jer je šljiva nakupila maksimalnu količinu šećera i aromatičnih materija, lako otpušta sok i vrenje brža otpočinje.

Tehnologija prerade šljive u rakiju obuhvata sledeće operacije:

-    berbu šljiva, sakupljanje i transport šljiva do sudova za vrenje;
-    muljanje šljiva i odvajanje koštice;
-    alkoholno vrenje kljuka šljive;
-    odležavanje i finalizaciju šljivovice.

Berba šljiva može da se obavlja u specijalnim uređajima koji rade na mehaničkom ili hidrauličnom principu. Međutim, veoma je pogodan i ručni način berbe koji se izvodi protresanjem stabala šljive. Postepeno i povremeno protresanja stabala šljive je veoma pogodan način berbe šljive s obzirom na to da one sazrevaju u etapama. Ispod stabala šljive mogu se postaviti cirade ili polietilenske folije kojima se vrši prikupljanje. Ručna berba šljive je pogodna za individualne proizvođače, a u industrijskim uslovima ona je veoma skupa. Korišćenjem specijalnih tresača moguće je za isto vreme obrati 3-8 puta veću količinu nego kada bi se berba odvijala individualno.

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner