Francuska, Španija i Italija dominiraju na tržištu vina. Iako ga gotovo sve evropske države proizvode. Niko ne voli da bude u senci, pa ni proizvođači vina iz drugih zemalja - jer i njihova vina opijaju čula.

Na prestižnom skupu u Veroni „Vinitali“ predstavilo se dvadesetak vinara sa Starog kontinenta. Tu smo otkrili bela i crna vina iz zemalja sa ne tako velikom tradicijom, na kojima mogu da im pozavide i najpoznatiji.

Italijanska, francuska i španska vina se često nazivaju i „stara svetska vina“. Ipak ne pravi se izuzetno božansko piće samo u regionima Kjanti, Bordo ili Rioha. Još je rimski car Domicijan u prvom veku naše ere uveo zakon kojim je dozvolio sađenje kvalitetne loze samo vinogradarima na Apeninskom poluostrvu. Ipak, vinogradarstvo se uzdiglo dva veka kasnije na području panonske nizije dolaskom na vlast Marka Aurelija Proba, kaže Mađar, Gabor Kardoš.

„On je bio sin vinara iz Panonije i kada je postao rimski car naredio je da se ovde obnove vinogradi. Prob je poznat i u Francuskoj gde kažu da je „otac“ više od deset sorti vinove loze. Ali oni ne znaju da je on bio sin vinara iz naših krajeva. Tako da i Mađarska ima izuzetno dugu tradiciju.“

Mađarska vina most između istočne i zapadne vinarske tradicije

Veštine Presije, Jermenije i Gruzije, gde su prva vina napravljena, mešaju se sa latinskim svetom gde je to dovedeno do savršenstva. Vino je u Mađarskoj mnogo više od alkoholnog pića, kaže Kardoš. „Za Mađare, vino je svetinja. Dakle, nemamo tehnički pristup vinu. Zato nismo dobri u marketingu i vinarskoj industriji.“

Mađarska vina ne dominiraju na policama prodavnica iako su pokupila sijaset nagrada u Italiji. Kardoš kaže da vinopijama na nesreću nisu dostupna neobična vina – kao što je Keknjeli. Ono je napravljeno od retke sorte vinove loze koja zasađena na vulkanskom zemljištu. Vino ima topli, sladak ukus i mnogo kompleksniju strukturu od belih vina sa voćnom aromom koji se masovno proizvode.

„Kiselost nam je veoma važna. U Mađarskoj je ta kiselost kičma vina. I Kao i kod ljudi, za svojstvo i karakter potrebna je kičma.“

U blizini mađarskog štanda i rumunski

Elegantan mladić u sivom odelu nas dočekuje i predstavlja se: „Emanuele Reolon. Dolazim iz nove vinarije „Petro Vaselo“. Udaljena je 30 kilometara od Temišvara.“

Na reveru mu je zastava – Italije. On je Italijan, ali je odlučio da ostavi otadžbinu, gde su vinari posebno cenjeni. Svoje korenje pušta u novoj zemlji. Priznaje da je teško kao i sama odluka koju su njegova porodica i prijatelji jedva prihvatili.

„Prvo što sam rekao kada sam došao u Rumuniju bilo je: „O, moj Bože“. Ipak Rumunija nije ni danas zapaženiji proizvođač vina što se tiče kvaliteta. Ali, siguran sam da možemo da pomognemo da stvari budu mnogo bolje.“

Sa rumunskim vinogradima ima mnogo problema. Mnogi su uništeni kada su komunisti došli na vlast. Rumunka Arijana Negru iz vinarije „Petro Vaselo“ sa ponosom priča šta sve njena država želi da učini: „Posle mračnog perioda za vinarstvo, rumunska vina traže drugi put. Sve više je vinara, koji obraćaju pažnju na fine detalje.“

Vino iz Slovenije

I u još jednoj državi sa tradicijom vinarstva ne uzdržavaju se od hvalisanja. Na jednom štandu stoji poruka „Volim Sloveniju“. I stvarno, tamo piju vino više nego ostala alkoholna pića. Razlike u sortama su velike, jer je tu i mediteranska, kontinentalna i alpska klima.

Peter Boršič iz vinarije „Vinakras“ pokazuje svoj „Terano“ – crveno vino tipično za zapadni deo države ka granici sa Italijom. Tamo se na crvenoj zemlji uzgaja vinova loza bogata gvožđem. „Do Prvog svetskog rata „il terano“ se prodavao u apotekama kao lek za anemične osobe. Čak i danas doktori preporučuju pacijentima sa lošom krvnom slikom da popiju čašu terana dnevno. Ja slušam doktore...“

Vino ima puno telo i eleganciju. Boršič kaže da kiselost pomaže pri varenju mnogo bolje nego, recimo, vina iz Toskane. Preporučuju ljubiteljima vina da posete Sloveniju. „Ako dođete u neko selo gde postoje tri vinarije obavezno i večerajte pa prenoćite. Slično je kao u Toskani, ali ovde možete da preskočite mnoge granice. Na zdravlje.“

Boršič priznaje da je teško reći, ali smatra da im vina mnogo bolje prolaze nego vina poznatijih komšija.

Autori: Nensi Grinlis, Vladimir Petković
Odg. urednik: Jakov Leon
Izvor: Deutche Welle

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner

Anketa

Koja vina najčešće kupujete?

Prijavljivanje