Mehanički sastav grožđa

Po M. Stojanoviću

Naziv sorte % peteljki % bobica 100 bobica teže g % pokožice u bobici
% semenki u bobici
% mesa u bobici
Prokupac 2,5 97,5 360
13,5 3,3 83,2
Smederevka 1,6 98,4 470
6,8 1,6 91,6
Plemenka 2,0 98,0 338
10,2 3,1 86,7
Semijon 3,4 96,6 223
11,1 5,0 83,9
Sovinjon 3,5 96,5 247
12,9 3,9 83,2
Rizling italijanski 3,7 96,3 191
11,7 7,3 81,0
Hamburški muskat 2,1 97,9 575
7,0 2,8 90,2
Valandovski crveni drenak 3,6 96,4 470
10,5 3,7 85,8

 

Težina, veličina i oblik grozda zavise od sorte i uslova sredine. Po obliku grozd može biti: valjkast, kupast, valjkastokupast, krilast i razgranat. Osim toga grozd može biti, više ili manje, zbijen ili rastresit. Ovi znaci služe u ampelografiji – vinogradarska nauka koja se bavi proučavanjem, gajenjem i razvrstavanjem kulturne loze – za raspoznavanje sorata. Rastresiti grozdovi mnogo više odgovaraju stonim sortama. Oblik grozda zavisi od njegovog sekundarnog grananja. Težina grozda se kreće od nekoliko desetina grama do nekoliko kilograma. Mali grozd je dug (bez peteljke) do deset cm, grozd srednje duzine ima do 18 cm. Krupan do 26 cm, a veoma krupan preko 26 cm.

Za ocenu tehnološke vrednosti jedne sorte od velike je važnosti međusobni odnos pojedinih sastavnih delova grozda: šepurine (peteljke) i bobice kao i sastavnih delova bobice – pokožice, mesa i semenki. Taj odnos dosta varira ne samo izmedju pojedinih sorti, nego i kod jedne sorte u raznim rejonima, već prema uslovima sredine i stepena zrelosti. Prema različitim merenjima, više ekspertskih grupa, prosečne vrednosti se kreću: peteljke od 1 do 8%, bobica od 91 do 99%, pokožice od 2,2 do 19 % i semenke od 1,2 do 6,6%.


Peteljka je sprovodnik hranljivih materija u bobice. Grožđe u vreme berbe ima prosečno od 3-4% peteljki. Ako je grožđe oštećeno od leda – grada, bolesti ili štetočina, povećava se relativno i procenat peteljki. Peteljki (šepurina) ima takođe, više ako je grožđe zeleno. Ispitivanjem je ustanovljeno da šepurina u šarku iznosi 10 do 20%, a u punoj zrelosti 2 do 4%. U šarku šepurina dostiže svoje definitivne dimenzije. U početku je intenzivno zelena, kasnije gubi samo jedan deo hlorofila, tako da ostaje zelena i posle zrenja grožđa. Izuzetak je peteljka, koja se delimično zdrveni, ponekad do čvora, i oboji mrko. Kod nekih crnih sorti grožđa. Izvesni delovi šepurine postaju ružičasti ili crveni.

Na peteljci, na mestu gde je pričvršćena bobica, nalazi se zadebljanje koje se naziva jastučić. Kada se bobica odvoji od peteljčice, na jastučiću ostane deo otkinutih sprovodnih snopića u vidu četkice, koja je kod raznih sorata razne dužine. Ukoliko je veza bobice i peteljčice čvršća, utoliko je grožđe pogodnije za transport, što je naročito važno kod stonih sorti.

Šepurina ima opor ukus, koji potiče od taninskih materija, te se može preneti i na širu i na vino.
Bobica je plod vinove loze. Razvija se iz plodnika. Na vrhu bobice nalazi se ožiljak od stubića i žiga u vidu krupne tačke koja se zove pupak. Broj normalnih bobica na jednom grozdu iznosi od 80 d0 120, a prema nekim drugim podacima od 120 do 150.

Veličina, težina, oblik i boja bobica osnovna su obeležja sorte, ali zavise i od uslova  sredine. Zajedno sa svojstvima pokožice i mesa predstavljaju ampelografske znake za raspoznavanje pojedinih sorata. Težina i veličina bobica se povećavaju ko bobice imaju više semenki. Bobica se sastoji  od pokožice (epikarp), mesa (mezokarp i endokarp) i semenki.

Izvor: Vinogradarstvo u korak s vremenom

 

 

 

 

 

 

 

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner