Izbor sorte vinove loze

izbor-sorte-vinove-loze

Pre podizanja vinograda izboru sorata i podloga vinove loze mora se pokloniti izuzetna pažnja. Greške učinjene u ovom pogledu kasnije se teško ispravlljaju a mogu imaati i mnoge negativne posledice. U najtežem slučaju može doći ekonomičnost, odnosno isplativost gajenja sorte, a u krajnjoj liniji dalje održavanje i eksploatacija vinogrda.

Zbog toga pri izboru sorte neophodno je pridržavati se principa utvrđenih ekološkim, agrobiološkim, tehnološkim i ekonomskim proučavanjima. U našoj zemlji klimatski i zemljišni uslovi su veoma različiti. Stoga posoje uslovi za gajenje sorata različitih agrobioloških i privredno tehničkih osobina.


Osnovni principi za izbor sorte

Osnovni principi za izbor sorte plemenite loze su sledeći:

1. Sorti se moraju obezbediti najpovoljniji uslovi za razvoj, plodonošenje i postizanje traženog kvaliteta grožđa i vina i prerađevina od grožđa i vina.

2. Pre svrstava sorte u preporučeni sortiment jednoga rejona, podrejona i vinogorja, ona se mora podvrći agrobiološkim i tehnološkim proučavanjima. Tek na osnovu takve stručne provere može se donositi odluka o celishodnosti, odnosno opravdanosti izbora.

3. Sortiment vinove loze danas je veoma brojan. Zbog toga se pri izboru sorte moramo pridržavati rejonalizacije sorata u ustanovljenim vinogorjima, vodeći računa kako o preporučenim sortama, tako i kvalitetnim kategorijama vina koja se mogu dobiti u datim agroekološkim uslovima.

4. Pri izboru vinskih i stonih sorata mora se obratiti posebna pažnja i na ekonomičnosti sorte koja se može postići gajenjem u datim agroekološkim uslovima.

5. Pri izboru stonih sorata preporučuje se izbor raznih epoha sazrevanja. Pri tome mora se obratiti puna pažnja da u agroekološkoj sredini postoje povoljni uslovi za oplođavanje i sazrevanje grožđa kao i za ispoljavanje svih onih osobenosti koje su karakteristične za stono grožđe.

6. Osobita pažnja mora se pokloniti otpornosti sorte prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinma. Gde se u toku zime pojavljuju jaki mrazevi treba izbegavati neotporne sorte, sem ako je moguće zagrtanje čokota. Ako postoje uslovi za jaču pojavu oidijuma, odnosno pepelnica i sive plesni treba izabrati otpornije sorte. Ovaj princip odnosi se i na pojavu ostalih bolesti vinove loze.

7. Punu pažnju treba posvetiti afinitetu sorata prema loznim podlogama koje su rejonizirane za date agroekološke uslove. Pogotovo ako se uzme u obzir podloga može bitno da utiče na agroekološke i tehnološke osobenosti plemenite sorte.

8. Izbor sorte treba vršiti prema tipu zemljišta, eksploataciji terena i postojećim bioklimatskim faktorima. Pojedine sorte mogu ispoljiti svoje osobenosti samo na zemljištu određenih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se na to obrati pažnja može nastupiti pogoršanje kvaliteta grožđa, vina i proizvoda od grožđa i vina.

Vreme sazrevanja


Vreme sazrevanja grožđa važno je kako sa aagrobiološkog tako i sa privredno-tehnološkog stanovišta. Zbog toga se mnogo radilo i na klasifikacijama sorata prema vremenu sazrevanja. Međutim, za široku praksu je danas kao najprikladnija usvojena klasifikacija koju je ustanovio Pulijat. Kao osnovu za klasifikaciju uzeo je vreme sazrevanja sorte zlatna šasla, odnosno plemenka.

Po ovoj klasifikaciji sve sorte svrstane su u pet grupa i to:

Prva grupa – veoma rane sorte, sorte koje sazrevaju pre šasle. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta čapski biser (julski muskat);
Druga grupa – rane sorte, prva epoha sazrevanja. Sorte koje sazrevaju istovremeno sa šaslom.
Treća grupa – srednje pozne sorte, druga epoha sazrevanja, sorte koje sazrevaju 10 – 15 dana posle sorata prve epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta muskat otonel.
Četvrta grupa – pozne sorte, treća epoha sazrevanja, sorte koje sazrevaju 10 – 15 dana posle sorata treće epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta crveni drenak.

Načini iskorišćavanja grožđa kao činilac izbora sorata.
Prema načinu iskorišćavnja grožđa sorte možemo svrstati u sledeće grupe:

1. Vinske sorte

a)    Sorte za obična stona – konzumna vina;
b)    Sorte za kvlitetna vina;
c)    Sorte za visokokvalitetna vina;
d)    Sorte za slatka, desertna vina;
e)    Sorte za polupenušava i penušava vina tipa šampanjac.

2. Sorte za žestoka alkoholna pića

a)    Sorte za vinjak – konjak
b)    Sorte za brendi, lozovaču i sl.;
c)    Sorte za destilate.

3. Stone sorte

a)    Sorte za lokalnu upotrebu;
b)    Sorte za tržišta razne udaljenosti – transportabilne sorte;
c)    Sorte za čuvanje u toku zimskog perioda.

4. Sorte za sušenje grožđa

a)    Besemene sorte;
b)    Sorte sa semenkama.

5. Sorte za spravljanje slatka kompota, marinada, kandida i sl.

6. Sorte za spravljanje bezalkoholnog soka od grožđa i koncentrata

7. Sorte za proizvodnju boje – boja – diseri

Izvor: Vinogradarstvo u korak s vremenom

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner