Ekološki faktori kao činioci uspevanja vinove loze

ekoloski-uslovi-za-vinograd

Za uspešno podizanje vinograda od izuzetne važnosti je poznavanje ekoloških faktora sredine među kojima najveći uticaj na prijem, porast, razvoj i plodonošenje vinove loze imaju kllima, zemljište i reljef.

Klimatski faktori

Klima kao osnovni faktor spoljne sredine od presudnog je uticaja za uspevanje vinove loze. Tako, na primer, surovi, hladni, tropski i slični klimati nisu pogodni za gajenje vinove loze. Međutim umereni, umereno- kontinentalni, suptropski i mediteranski klimati su veoma pogodni za porast, razvoj i normalno plodonošenje vinove loze.
Od klimatskih faktora za vinovu lozu najvažnije utiču toplota, sunčeva svetlost, vlaga i vetar.

Toplota je neophodan činilac za uspevanje i razvoj vinove loze. Bez dovoljno toplote nije moglo biti raznih životnih pojava kao što su fotosinteza, disanje transpiracija, rastenje, cvetanje, oplođivanje.

Otpornost loze na niske temperature

Nisu svi organi vinove loze podjednako osetljivi prema dejstvu niskih temperatura. Prema tome, neki organi mogu stradati u različitoj meri, što prvenstveno zavisi od vremena kada se mrazevi javljaju. Otpornost loze prema niskim temperaturama može se definisati na sledeći način:

1.Osetljivost loze na mrazeve je slabija ukoliko je životna aktivnost manja i obrnuto.
2.Osetljivost loze prema mrazevima je najveća u toku zime.
3. U jesen posle opadanja lišća i u proleće posle kretanja vegetacije loza je veoma osetljiva i prema najslabijim mrazevima, dok zimi može da izdrži i do -30 ˚C.
4. U našoj zemlji postoji opasnost izmrzavanja loze od poznih prolećnih, ranih jesenjih i zimskih mrazeva.

Februar – kritičan mesec


Ispitivanja su pokazala da je opasnost izmrzavanja veća ukoliko je veća kolebljivost temperature posle perioda zimskog mirovanja. U našim uslovima loza postaje naročito osetljiva na niske temperature u februaru, ako posle tolijeg i sunčanog vremena nastupe hladnoće. Inače, sve sorte nisu podjednako osetljive i ne izmrzavaju podjednako na niskoj temperaturi. Sorte koje potiču iz severnih krajeva kao što su traminac, semion, sovinjon i rizling otpornije su prema niskim temperaturama, dok sorte koje potiču iz južnih ili toplijih krsajeva kao što su afu-ali, sultanina, kardinal, vranac, smederevka pokazuju manju otpornost prema niskim temperaturama.

Sunčeva svetlost

Sunčeva svetlost omogućava fotosintezu u lišću i kao rezultat toga stvaraju se razna jedinjenja neophodna za ishranu čokota i sazrevanjegrožđa. Količina svetlosti koja dospeva do vinove loze zavisi od geografske širine, nadmorske visine, nagiba terena, strane, strane sveta, godišnjeg doba i slično.

Vinova loza iskorišćuje dve vrste svetlosti i to direktnu, sunčevu svetlost i rasutu, odnosno difuznu svetlost. Difuzna je ona svetlost koja se odbija od površine zemlje ili drugih predmeta. Najvažnija je, naravno, direktna svetlost. No, i difuzna svetlost je vrlo značajna za razvoj plodonošenja vinove loze jer u slučaju slabije direktne osvetljenosti nedostatak se nadoknađuje pojačanim delovanjem difuzne svetlosti.

Vinova loza je izrazito heliofilna biljka. Zbog toga u toku cele vegetacije svetlost na nju ima veliki uticaj. Ukoliko je više svetlosti utoliko će pravilnije proteći sve fenofaze, a naročito cvetanje, oplođivanje, porast loze i sazrevanje grožđa. Prema tome, mesta u kojima je za vreme vegetacije jaka oblačnost nisu pogodne za gajenje vinove loze. Na osnovu srednje dužine trajanja sunčeve svetlosti, izražene u časovima, u toku vegetacije moguće je proceniti pogodnost pojedinih područja za proizvodnju visokog i stonog grožđa.


Vlaga

Pored svetlosti i toplote vlaga čini jednu od najvažnijih uloga u životu vinove lozejer se pomoću vode neorganske materije ransportuju od korena do lišća, a stvoreni asimilati od lišća do korena.

Vodu koja se nalazi u čokotu vinove loze koren uglavnom crpe iz zemlje. Suvišna količina vlage u zemljištu uzrokuje veću bujnost loze. Posledica nedostatka vlage u zemljištu je zaustavljanje porasta lastara i lišća i slabljenje čokota. Ako je gubitak vode kroz lišće veći od količine vode koju koren može u sušnom periodu da crrpi iz zemlje može se čokot potpuno osušiti. Ova pojava je česta u toplim krajevima i mestima sa dugotrajnim sušama.

Vodena para

Za normalan razvoj vinove loze od ogromnog značaja je i vlažnost vazduha u vidu vodene pare, Vlaga vazduha veća od 80% izaziva jači napon u zelenim delovima lišće postaje nežnije i više je izloženo napadu gljivičnih bolesti. Ako u vazduhu nema dovoljno vlage i ona spadne ispod 40% može doći do jače transpiracije što opet dovodi do velikih poremećaja, a u izvesnim slučajevima i do potpunog sušenja čokota. Najpovoljnija vlaga je od 70-80%.

Za vegetaciju vinove loze od neobičnog je značaja količina vodenog taloga i raspored padavina u toku fenofaze razvitka. Svaka fenofaza ima određene potrebe u pogledu rasporeda i količine padavine. Tako, na pr., jake kiše u toku cvetanja mogu omesti cvetanje i oplođavanje. U toku sazrevanja grožđa suvišne padavine dovode do pucanja bobica i do razvoja štetnih plesni koje mogu u potpunosti da unište grožđe ili pak da upropaste kvalitet vina ili stonog grožđa.

Sneg i grad

Pored kiše veoma koristan vodeni talog za vinovu lozu je sneg. On zimi obogaćuje zemljište vodom koja je neophodna lozi u toku vegetacije. Pored toga sneg ublažuje i dejstvo niskih temperatura na lozu.

Poseban vid padavina je grad. Vinova loza je veoma osetljiva na grad koji nanosi velike štete našem vinogradarstvu. Veličina štete zavisi od krupnoće leda, čestine padanja i faze razvoja loze. Najveću štetu grad može pričiniti ako je krupan i ako padne posle šarka. U ovoj fazi grad može da uništi prinos. On oštećuje lastere, okca, lišće i tako dovodi u pitanje prinos i zdravstveno stanje čokota za nekolikom narednih godina.

U različitim agroekološkim uslovima različite su i potrebe vinove loze u pogledu koičine padavina. Ove potrebe variraju u širokim granicama i zavise od faktora kao što su fizičke osobine zemljišta, izvori snabdevanja zemljišta vodom, novo podzemne vode, raspored padavina, temperatura vazduha. Prema većini istaknutih autora u oblasti vinogradarstva minimalna uma godišnjih padavina kreće se od 300 do 350 mm, a optimalna od 600 do 800 mm. Međutim, za uspešnu proizvodnju grožđa neophodno je znati i količinu padavina u toku vegetacije, odnosno po fenofazama razvoja vinove loze.

Vetar

Vetar kao klimatski činilac može delovati povoljno i nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi stvaraju komešanje vazduha i omogućavaju lakše i brže sušenje lišća posle kiše umanjujući time opasnost od gljivičnih bolesti. Mešanjem vazduha vetar onemogućava pojavu poznih prolećnih radiacionih mrazeva. Vlažni vetrovi mogu znatno povećati vlažnost vazduha i time doprineti normalnijem razvoju loze. Slabiji vetar potpomaže oprašivanje i oplođavanje. Jaki vetrovi mogu biti štetni jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, osušuju zemljište, pojačavaju suše, odnose sneg i oštećuju lozu. U našoj zemlji košava spada u jak i štetan vetar.

Uticaj zemljišta

Posle klime, zemljište je jedan od najbitnijih ekoloških faktora u životu vinove loza. Svojim delovanjem na lozu ono posredno i neposredno utiče na životne pojave, poast, razvoj, plodonošenje.

Zemjište služi vinovoj lozi kao oslonac za učvršćivanje izvora  mineralne hrane, regultor je vodnog, vazdušnog i toplotnog režima i najzad ono je sredina za život i delovanje mikroorganizama koji svojom životnom delatnošću doprinose stvaranju mineralne hrane neophodne za život vinove loze.

Tipovi zemljišta

Od kada se pristupilo odizanju vinograda sa kalenljenom lozom pokazalo se da razne lozne podloge imaju određene zahteve u pogledu fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Zbog toga je izbor zemljišta za gajenje vinove loze od prvenstvenog značaja.

Najpovoljniji tipovi zemljišta za gajenje vinove loze u našoj zemlji su: gajnjača, skeletno zemljište, deluvijum, aluvijum , živi pesak, crvenica, rendzina, smonica, černozem, podlozi i druge.

Najveći uticaj na vinovu lozu imaju sledeće fizičke osobine: mehanički sastav, toplotni režim, vazdušni režim, vodni režim, struktura i boja zemljišta.

Mehanički sastav zemljišta

Po svom mehaničkom sastavu čestice zemljišta se grupišu u nekoliko frakcija. Da bi se dobila određena slika o pogodnosti zemljišta za gajenje vinove loze veoma je važno znati odnos između čestica peska i gline. Ako u zemljištu ima više peska ono je rastresitije, ima povoljniji vodni i vazdušni režim i korenov sistem se jače razvija i dublje prodire. Međutim, ako u zemljištu ima više gline ono je u vlažnijem podneblju lepljivo, zbijeno, hladno i vlažno što negativno utiće na uspevanje vinove loze, a posebno na kvalitet grožđa i vina. Prema tome, za vinovu lozu su pogodnija zemjišta koja sadrže više peska. Na kvlitet grožđa i vinaosobito povoljno deluju zemljišta koja u površinskom sloju sadrže šljunak. Šljunak se preko dana zagreje, a preko noći zrači toplotu i time ublažava temperaturne razlike između dana i noći.

Toplota

Toplotni režim zemljišta ima neposredni uticaj na funkciju korenovog sistema vinove loze. Pri povećanoj toploti procesi ishrane su intenzivniji te porast i razvoj loze, kao i sazrevanje grožđa, je brži i jači.

Toplota zemljišta zavisi od godišnjeg doba, količine vlage u vazduhu. Vlažnija zemljišta se teže zagrevaju, a suva brže. Zbog toga na vlažnim i hladnim zemljištima loza u proleće kasnije kreće, bujnija je, ima dužu vegetaciju nego na suvim zemljištima. Na toplotu zemljišta znatno utiče i boja zemljišta. Tamna zemljišta se brže i jače zagrevaju od onih svetlo obojenih. Na južnoj ekspoziciji zemljišta su toplija nego na ostalim pravcima. Strukturna zemljišta su, takođe, toplija od nestrukturnih.

Voda

Vlažnost zemljišta je razlličita i zavisi od dubine zemljišta, mehaničkog sastava i klimatskih uslova. Pošto korenov sistem prodire dublje u zemljište od značaja je poznavanje vodnog režima dubljih slojeva zemljišta iz kojih se loza snabdeva vodom, a posebno nivoa podzemnih voda. Za normalan porast i razvoj loze, kao i za dobijanje redovnih i visokih prinosa, od velikog je značaja da zemljište ima regulisan vodni režim, tj. da može snabdevati vinovu lozu dovoljnom količinom vode sve dok to životne funkcije loze zahtevaju. U nedostatku vlage loza može uvenuti pa čak se i potpuno osušiti.

Zemjište se može obezbediti, regulisati i sačuvati vlaga primenom raznih agrotehničkih mera kao što su duboka jesenja obrada, zadržavanje snega, prašenje, uništavanje korova itd. Inače, vodni režim zavisi i od strukture zemljišta. Ukoiko jedno zemljište ima bolju strukturu, utoliko će i vodni režim biti povoljnij.

Vazduh

Pošto se u zemljištu stvaraju i nakupljaju gasovi koji su štetni po vinovu lozu neophodna je aeracija, odnosno izmena zemljišnog vazduha razmenom sa atmosferskim vazduhom. Ova razmena postiže se provetravanjem pri čemu se iz zemljišta izbacuje ugljen-dioksid i ostali nepotrebni gasovi a uvodi kiseonik koji je neophodan kako za rad korenovog sistema tako i za rad korisne mikroflore u zemljištu. Naročitu ulogu u regulisanju vazdušnog režima imaju mere koje se preduzimaju pre podizanja vinograda-rigolovanje, kao i obrada i održavanje zemljišta u toku gajenja vinove loze. Važan činilac izmene gasova u zemljištu je i struktura. Kao činioci provetravanja smatraju se difuzija između atmosferskog i zemljišnog vazduha, temperatura, vlga, poroznost zemljišta i promena barometarskog pritiska.

Struktura zemljiišta

Jedno od merila vrednosti zemljišta jeste njegova strukturnost. Ona je osnovni regulator svih navedenih fizičkih osobina zemljišta. Sobzirom na to da postoje zemljišta sa različitom strukturom za odizanje vinograda najpogodnija su zemljišta sa trajnim i regulisanim toplotnim, vodnim i vazdušnim režimom i otporna protiv erozije.

Boje zemljišta


Boja zemljišta ima veliki uticaj na porast, rodnost i kvalitet vinove loze. Rezultati ispitivanja su pokazali sledeći uticaj boje vinove loze:

A) Najbolji kvalitet grožđa i vina se postiže na svetlo obojenim, a slabi kvalitet na tamno obojenim zemljištima.
Vinogradarska praksa je pokazala da se pri svim ostalim istim uslovima na zemljištima manje obojenim, a naročito svetlijim dobijaju jača, mirisnija i bolja vina. Ovo naročito vredi za bele sorte.
Tamnije obojena zemlja – crna i crvena – pogodnija su za obojena vina. Crveno obojena zemljišta zbog većeg sadržaja gvožđa daju obojenom vinu lepšu i intenzivniju boju.

B) Najveći porast i najveća bujnost loze se postiže na tamno obojenim zemljištima.

C) Uticaj hemijskog sastava zemljišta. Za normalan razvoj vinove loze i tok svih životnih funkcija neophodno je mnoštvo mineralnih materija koje koren apsorbuje iz zemljišta. U njemu obično nalazimo sve najvažnije mineralne materije koje su nužne vinovoj lozi. Među mnogobrojnim mineralnim materijama u zemljištu najznačajniju ulogu u životu vinove loze imaju:

Makroelementi – azot, fosfor, kalijum, gvožđe, sumpor, magnezijum i mikroelementi: bor, cink, mangan, bakar itd.
Ako ovi elementi nedostaju u zemljištu moraju se dodati đubrenjem, jer bi inače nastao zastoj u životnim funkcijama loze i došlo do slabljenja vegetacije, do opadanja rodnosti i na kraju do sušenja čokota.

U pogledu kiselosti zemljišta (reakcija zemljišta) vinova loza uspeva na slabo kiselim, neutralnim i slabo alkalnim zemljištima tj. pri kiselosti koja se kreće od 5,5 do 7,2 pH. Na zemljištima gde je pH ispod 4 kalemnjena vinova loza ne uspeva.

Do pojave filoksere pitanje količine kreča u zemljištu se nije postavljalo. Međutim, uvođenjem loznih podloga ispostavljalo se da one nejednako reaguju na kreč u zemljištu i zbog toga se pri izboru podloga posebna pažnja mora obratiti na količinu kreča u zemljištu.

Biotski faktori

Od biotskih faktora najveću ulogu u životu vinove loze imaju čovek, mikroorganizmi, zemljišta, bolesti i štetočine.

Izvor: Vinogradarstvo u korak s vremenom

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner