Doktor za šljivovicu

Na takmičenju za najbolju srpsku rakiju svih vremena Milan Plazinić iz Premeće zauzeo 4, 10. i 16. mesto.

 

dr-milan-plazinic.jpg

Čačak  – U vrhu liste najboljih srpskih rakija svih vremena našle su se tri boce iz podjeličkog sela Premeće iz podruma Milana Plazinića. Jedna je zauzela 4, druga 10, treća 16. mesto i tako su svog vlasnika uvrstile među vrhunske proizvođače nacionalnog aperitiva.

Plazinić je „doktor za šljivovicu“ postao usput, pošto je po profesiji predavač na Tehničkom fakultetu u Čačku gde, kao docent, drži osnove elektrotehnike i teoriju električnih kola.

– Nisam očekivao da će sve tri rakije koje sam poslao na konkurs zauzeti ovako visoka mesta. Pečene su 1994, 2000. i 2001. godine, u jednoj boci je požegača, u drugoj piskavac, u trećoj mešavina nekoliko autohtonih rakijskih sorata – kaže Plazinić za „Politiku“.

Takmičenje za našu najbolju šljivovicu od 1990. do 2008. organizovao je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, po zamisli svog profesora dr Ninoslava Nikićevića, i prispelo je 117 uzoraka iz Srbije i Republike Srpske.

Sedmočlani žiri imao je pred sobom more rakije ali i jabuke, sir, slaninu, mleko i vodu, ocenjujući u svakoj boci boju (do 1 poen), bistrinu (1), tipičnost (2), miris (6) i ukus (10), a žiriranje je obavljeno na kraju prošle godine.

Za najbolju je proglašena rakija koju je poslao Vladimir Vučetić, inače bivši direktor „Rubina“ (19,05 poena), drugi je Milan Kolaković (18,93), treći Dragi Ivanović (18,77), pa Milan Plazinić (18,74). Slede Dragan Šević (18,72), dva uzorka „Prokupca“ (18,65 i 18,62), Miodrag Živković (18,56), Radoje Marić (18,46), pa opet Plazinić (18,44). Treća Plazinićeva rakija, na 16. mestu, ocenjena je sa 18,36 poena.

– Pradeda je mlad poginuo na Solunskom frontu pa deda ostao siroče s majkom, ali je velikim radom uspeo da napravi jako domaćinstvo, poznato i po dobroj rakiji. Tu tradiciju, evo, nastavljamo otac i ja – priča Plazinić.

Plazinići imaju hektar mladog šljivika, tu su posadili čačansku rodnu, lepoticu i stenlej, i još 50 ari gde raste i rađa šljiva dragačica, na stablima starijim od Milana. Oni svake godine dokupljuju voće iz sela čačanskog kraja pa prerade između 20 i 200 tona, od čega nastane od 2.000 do 17.000 litara ljute.

– Prve zarađene pare uložio sam u uređaj za pranje pod pritiskom, jer je u ovom poslu čistoća sudova osnov svega. Ali, ima još mnogo važnih pojedinosti: pogoditi vreme branja plodova i trajanje previranja, koliko prvenca i patoke da se baci... Tabarka uvek mora da bude hladna kako bi rakija zadržala aromatične materije, vatra tiha a mlaz do kapalice tanak kao slamka, čemu sledi višegodišnje odležavanje u hrastovim buradima – ističe naš sagovornik.

Plazinić priča da ga s proleća čeka veliki posao, da dovrši podrum, zaštiti geografsko poreklo svoje rakije i registruje preduzeće ili radnju, pošto je rasturio zadrugu osnovanu sa ocem i nekoliko ljudi iz sela. Pristigla je i zakonska obaveza da svaki proizvođač rakije uposli tehnologa, ili po ugovoru angažuje neku ovlašćenu ustanovu za taj posao.

Koliko ceni to što radi:

– Naš najskuplji proizvod je rakija iz 1994. godine u uvoznoj ambalaži od pola litra, i košta 50 evra. U podrumu, razume se, imamo i vrednijih rakija, ali ne u količinama za prodaju.

Profesor Nikićević najavio je da će 25 najboljih rakija sa upravo završenog konkursa da bude prodato na aukciji, verovatno krajem ove godine, i tada će se otkriti njihova prava vrednost i cena.

Autor: Gvozden Otašević
Izvor: Politika

Pretraga

Prijava na newsletter

Prijatelji projekta

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Pratite nas na

Baner
Baner

Google Oglasi

Prijatelji

Baner
Baner
Baner